Malomištanska crtica II – nemoralna ponuda

ŠZB! predstavlja satiričan tekst kako stvari funkcioniraju na Mediteranu.

Tog jutra je mladom pročelniku te važne gradske službe dan počeo kao i uvijek. Dizanje rano ujutro, vježbanje; obavezno malo kardija prije doručka i ide se na posao. Dan će zacijelo donositi mnoge administrativne izazove, a svi znamo u zdravom tijelu, zdrav duh! 

Sve se odvijalo po rutini kad je stigao na posao, taman da će otključati svoj ured, kad dođe Tajnica i kaže blago konspirativno da se baš ne čuje na hodniku: “…gazda te želi vidjeti, rekao je da dođeš kad svi odu s posla”.

Pročelnik je tek počeo tu raditi i tehnički gledano Vijeće ga nikad nije odobrilo i ima v.d. poziciju, a ovo je prvi put da ga je gazda ovako direktno zvao na razgovor. Znao je da nema što kriti, apsolutno je sve po špagu u njegovom gradskom odjelu. 

Pokucao je odlučno na vrata ureda kad su svi otišli doma, brzo mu je slijedio odgovor “Uđi uđi!!”, zagrmilo je iznutra.

Naš dragi protagonist vidio je samo stražnju stranu gazdine nove fotelje o kojoj se pričalo, navodno došla direktno iz Dubaija. Gazda promatra popodnevni šušur na novom gradskom trgu, diveći se svom krunskom projektu. Živjeli EU fondovi!

Okrene se gazda odlučno u stolcu i premjeri ga cijelog od glave do pete… 

“Dobar si ti mladić, dobar”, kaže stariji i iskusniji političar malo starijeg kova, ali odlučnog stasa, netko s kim se ne zajebavaš.

“Moramo popričati, dođi tu do mog stola da ti pokažem nešto na kompjuteru”, veli gazda.

“Vidi predivnog parkinga, na trotoaru s obje strane ceste”, pokazuje gazda slike iz lokalnog portala gdje su se na socijalnim mrežama neki žalili da djeca ne mogu prolaziti do škole bez da stupaju po jako prometnom kolniku.

Jadan naš pročelnik… Sad se našao u jako čudnoj situaciji, užasno se zarumenio pred gazdom i stvarno je pomislio: to je to, dobivam otkaz, nešto ne štima!! 

“Pa… pa da, hmmm, Zakon o sigurnosti i cestama na prometu…”, zabuni se od straha golobradi pročelnik “č… č… članak 82 kaže da se ne smije auto…” Gazda ga naglo prekine, “nemoj mi molim te citirati Zakon o sigurnosti prometa na cestama!!”

“Brzo će isteći tvoj v.d. status, vrijeme je da pričamo o budućnosti. Vijeće će te izabrati kad im ja kažem da te izaberu, samo trebam znati mogu li na tebe računati”, kaže gazda cijelo vrijeme promatrajući ga direktno u oči.

“N… n… naravno da možete gazda, ja sam…”, jedva izusti pročelnik kad ga ovaj opet prekine.

“Ukratko, ako se angažiramo za djecu i pročistimo aute, meni stižu nebulozni pozivi od Mile, Janka, Marka i ostalih što parkiraju tamo, a brzo su lokalni izbori i meni ne trebaju gluposti oko nekakvih nebitnih školaraca. Ukoliko neko dijete pogine zbog udara automobila jer im tvoja služba nije omogućila siguran prolazak, bit će jako puno bure u javnosti, shvaćaš li to?”, pita gazda ukipljenog mladića.

“Shvaćam gazda, ali što to ima sa mnom?”

“Tvoje je, ukoliko se takva neopisiva tragedija dogodi, da prihvatiš punu odgovornost kao pročelnik svog Odjela, tako da ja ne ispadam u javnosti loše”, kaže rezolutno gazda.

“Ja ću te zaštititi koliko mogu”, nastavio je gazda, “ali treba biti kristalno jasno da si ti 100% kriv za tu smrt, da ćeš se ti pojaviti pred ucviljenim roditeljima, a ne ja. Ako želiš naprijed u ovoj službi, tako ti stvari stoje. Razmisli, ujutro očekujem tvoj odgovor, a sad idi van, imam posla!”, rekao je to takvim glasom da su pročelnikove noge kao na autopilotu izašle van, čak je zaboravio i pozdraviti.

Jadan naš pročelnik se počeo tresti kad je izašao iz ureda. S jedne strane želi posao, s druge strane, ovo je možda postalo suviše mračno za njega. Što će mlađahni birokrat izabrati? Može li biti na čelu jednog gradskog odjela koji je toliko korumpiran i toliko pregažen politikantstvom, da čak ni djeca nisu dovoljan razlog da rade svoj posao?

Pratite daljnje malomištanske crtice, pa možda i saznate!

Recite nam vaše mišljenje