Ovi radovi su naravno nužni, ali može li se malo više misliti na lokalne žitelje?
Čitateljica se javlja iz Brodarice sa sljedećom porukom:
“Javljan van se iz Rešačke ulice di je stanje kaotično. Počet ću od toga da se ista ulica nekoliko puta otkopava i ponovno zakopava. Naravno, to ne bi bilo toliko tragično da čitava ulica ne izgleda ko da je Hirošima napravila svoje. Ulica je puna starijih ljudi, a gospoda radnici preko svojih iskopa dubine cca 3-4m stavljaju “mostiće” koji su toliko loše napravljeni da se savijaju pod osobom koja ima 54 kg, uz to ograda je samo na jednoj strani mostića!
Postoji zakon vezan uz to, samo očito kod nas poslove dobijaju oni koji najmanje znaju o tom istom. Jedan dan nemamo struje jer su potrgali kabel, drugi dan nemamo vode jer su zapeli cijevi. Zar je stvarno toliko nemoguće ne zakačit nista? Ili da se to ne dešava baš nekoliko puta tjedno? Kad kopaju isprid nečije kuće, zašto stavit most da ljudi mogu ući u kuću, kad možeš ostavit rupetinu ljudima isprid vrata pa bi biće tribali imat helikopter za doći kući?
Da bude jasno, veselimo se šta se Brodarica unapređuje i uređuje. Jednostavno postajemo ogorčeni onim šta gledamo, toliko fušarenja i nelogičnosti nismo vidili nigdi drugo. Osim šta radovi traju stoljeće ipo, u slučaju bilo kakve situacije hitna ima pristup jedino makadamskim putem preko Ražina koji naravno nije baš za svako auto.Pitanje za naručitelja i izvršitelja radova, jel mora neko umrit da se počne radit kako triba? Većina dvorišta ima pohabane zidove koje su oni oštetili bagerima, šta ćemo s tim? Misecima su bageri, kamioni i djelatnici tu, a napredak je praktički nevidljiv. I ono šta su “završili” je jedva prohodno, nisu u stanju poravnat škalju koju naspu i onda bi mi svi tribali virovat da će kanalizacija funkcionirat kad je jednog dana konačno zavrse.Skeptični smo, a imamo i zašto. Nadan se samo da ce bar jedan od djelatnika koji izvode radove shvatit da to nije samo dođi i odradi, nego triba odradit kako sliči.”
